Општина Прњавор се налази на сјеверу Републике Српске односно Босне и Херцеговине и граничи са општинама Лакташи, Србац, Дервента, Добој, Теслић и Челинац. Простире на 631 квадратном километру на којем живи око 52.000 становника у 14.000 домаћинстава. Општина обухвата 63 насељена мјеста односно 32 мјесне заједнице и градско подручје.
 
У граду живи око 14 000 становника.  Кроз општину Прњавор пролазе два путна правца:  Магистрални пут Бањалука – Прњавор - Дервента (М – 16) и регионални путни правац Челинац - Прњавор – Србац (Р-474). Јужним дијелом општине пролази и пруга Добој – Бањалука.  ПОРИЈЕКЛО НАЗИВА И ИСТОРИЈАТ ГРАДА     Вјерује се да је Прњавор добио назив захваљујући манастиру Ступље. Наиме, историјски извори кажу да су средњевјековни манастири имали своје посједе који су се звали „прњавори“ а мјештани на тим посједима „прњаворци“. Манастир Ступље био је  велики духовни центар српског народа. Заједно са манастиром Липље ( манастиром близанцем са којм се у књигама увијек заједно помиње а који се налази на подручју општине Теслић) манастир Ступље спаљен је за вријеме турске владавине. Темељи овог средњевјековног манастира пронађени су у марту 1994. године у селу Горњи Вијачани (општина Прњавор) откада теку интезивни радови  на обнављању ове светиње.
 
 У писаним траговима Прњавор се први пут помиње 1829. године када је саграђена и прва црква – ћелија на прњаворском брду. У бањалучком шематизму прњаворска црквена парохија помиње се још давне 1834. године. Само насеље новијег је датума. У 18. вијеку и нешто раније Лишња сада сеоско насеље, била је већа од Прњавора.  Преко Лишње водио је каравански пут за Бањалуку а насељавало ју је углавном муслиманско становништво. Са развојем насеља Прњавор Лишња губи значај и до данашњих дана се развија као сеоско насеље. Средином 19. вијека, према писању путописца Јукића, Прњавор је имао стотињак кућа, око 1000 становника и припадао је бањалучкој нахији. Након Берлинског конгреса 1878. године, за вријеме Аустро-угрске владавине, добија телеграф и неке објекте својствене урбаној средини (амбуланту, школу). Значајнији развој, уз отварање занатских радњи, хотела, трговина, неколико производних погона (кожара, ланчара, пилана..)Прњавор доживљава у вријеме Краљевине Југославије, између два рата. Крајем 19. вијека, ријетко  насељен простор општине Прњавор, тадашња Аустро-уграска власт настањује становништвом из источне и централне Европе ( Украјина, Италија, Мађарска, Њемачка, Чешка итд.). У вријеме бивше Југославије Прњавор је због бројних националних мањина (око 20) био прозван „Мала Европа“.И данас у Прњавору, поред конститутивних народа Срба, Бошњака и Хрвата, живи већи  број Украјинаца, Италијана те Рома, Мађара, Словака, Пољака, Нијемаца, Албанаца, Словенаца, Јевреја, Македонаца, Руса који свој културни идентитет   и културно  наслеђе његују кроз рад бројних удружења. За вријеме Краљевине Југославије Прњавор је био мала трговачко – занатска касабица са 30-так трговиснких радњи и исто толико кафана и занатских радњица али без иједне средње школе. У периоду након Другог свјетског рата започиње интезивнији развој општине Прњавор. Ипак и тада, од укупно  105 општина у тадашњој Босни и Херцеговини општина Прњавор била је  на 102. мјесту. Илустрације ради, до 1991 . године у општини је било свега 32 км асфалтираних путева.

ПРЊАВОР ДАНАС

У последњих пет година општина Прњавор драстично се промјенила и сада спада међу развијене општине Републике Српске.У протеклих пет година, асфалтирано је око 120 км, тако да је локална путна мрежа асфалтирана у дужини од преко 150км. Ови, више милиона марака вриједни пројекти реализовани су заједно са грађанима уз њихово учешће и максимално ангажовање општинске власти. Посебна пажња посвећена је асфалтираању сеоских путних праваца с обзиром да је општина Прњавор претежно пољопривредно подручје чиме се жељело олакшати живот и рад људи  на селу.Интезивно се инвестирало и у градско подручје. Изградњом нових стамбено- пословних објеката, градски трг је заокружио свој изглед.Крајем 2004. године у рад је пиштено и ново постројење за прераду воде захваљујући коме град по први пут има нормално снабдјевање водом.  Поред радова на изградњи „фабрике воде“, ради  обезбјеђивања нормалног снабдјевања водом  корисника у горњим дијеловима града било је потребно изградити и нови цјевовод у дужини од 1700 метара. Уз санацију градских улица и улаза у град трошкови ове инвестиције досегли су  6. 200.000 КМ.
 
У току 2003/2004 године готово 6 километара на подручје општине освјетљено је уличном расвјетом ( постављено је 18.000 метара подземног кабла и 197 стубова)Поред овога локална управа је реализацијом бројних  пројеката са међународним организацијама као што су ОЕБС, PADCO/USAID, Центри цивилних инцијатива и др. ушла у процес реформе јавне управе. Циљ реформе је добра и грађанима блиска локална управа што подразумијева ефикасан рад општинских органа како би се грађанима обезбједило брзо и квалитетно пружање услуга, јавност у раду и  одлучивању, посебно када је ријеч о доношењу најважнијих одлука као што су буџет општине, Статут и сл. као и пружање могућности   грађанима да својим учешћем унапређују рад локалне управе. Све ово омогућило је да Прњавор од мале касабе, какав је био прије рата  прерасте у модерну и развијену општину